Hari Poter i Beogradski metro (I Deo) / By Ringechpil / Biseri pišu kolumne

 

 

Kari Poter i Beogradski Metro

 
I
U podrumu jedne obične kuće na Banovom Brdu, živi Kari Poter. Pošto su, kako znamo, obične kuće na Banovom Brdu po difoltu podrumi, to znači da Kari živi u podrumu podruma, dakle: u kanalizaciji. On tu odmalena stanuje sa svojim zadriglim rođacima, pošto su ga usvojili kada je izgubio roditelje. Kad god bi pitao te svoje rođake šta mu se desilo sa mamom i tatom, oni bi mu samo kroz podrig odbrusili da su mu roditelji ubijeni u mafijaškim obračunima devedesetih, pa bi nastavili da gledaju Zadrugu. siroti Kari. Šaht kojim se spušta do Karijeve kanalizacione odaje se nalazi u sobi njegovog brata Darka – Dareta. Dare bi svako veče kod sebe okupljao svoje prijatelje da piju vinjak i glasno slušaju In Vivo, Peđu Medenicu, Radeta Kosmajca, Mayu Berovitj, a ponekad i Suzanu Jovanović, dok je Kari morao sve to da trpi. siroti siroti Kari.
Jedini spas iz ove mukotrpne siutacije bio je Karijev dar za mađiju i poziv da ode da je izučava na Hogvorc – školu za vračarice i čarobnjaci. Ali poziva nema; prvi septembar dođe, a poziv nikako.
Dambldor, direktor Hogvorca, i njegovi saradnici uporno pokušavaju da Karija lociraju svojim mađišurskim veštinama i aplikacijama, ali im ne uspeva. To je zato što je kanalizaciona voda Banova Brda, pored koje Kari obitava, puna tragova bensendina. Zbog toga se oko Karija diže sedativni štit koji osoplje Hogvorca nikako ne uspeva da probije i locira Karija, jer im se uvek prispava kad god to pokušaju. I tako Kari ostaje sam u smradu i tami, da iz večeri u veče sluša mozda_smo_i_mi.mp3, plavusa.wav, tututu.flac, dok se Dare veseli zajedno sa svojom klošarima i kalašturama. siroti siroti siroti Kari.
 
II
            Jedne večeri Karipoteriška primećuje da se u kanalizacionom potočiću kreće nešto svetleće. To je bila dekorativna lanpa-gondola. U njoj se nalazilo jedno papirče – karta za beogradski metro. Uzeo je to papirče i sa nevericom ga prevrtao po rukama: kakav sad metro?! U tom trenutku podzemlje je krenulo da tutnji i podrhtava snažno, toliko, da se od toga odvalio dobar deo zida Karijeve sobe. Umesto da vodi u još dublji i mračniji ambis, razrušeni zid je otkrivao blešteće neonsko osvetljenje. Kari je prođe kroz novootvoreni izlaz, u svetlost, i shvati da stoji na metro stanici: šine, veliki natpis БАНОВО БРДО (sa manjim, Bane’s Hill) su jasno ukazivali na to. Ubrzo zatim pred Karijem zastaje voz. Potpuno prazan. Vrata se otvaraju i Kari uleće unutra. Iako mu je cela ova situacija pomalo kripi i bolestna, on svejedno ulazi, jer samo želi što dalje od Dareta i Daretovih.
            Vrata se zatvaraju, voz kreće, razglas upućuje: „Sledeća stanica: Bežanijska Kosa. Next station: Runaway Hair.“ Voz pristiže na najavljenu stanicu, vrata se otvaraju, i tu ulazi ćelava japijevnjakinja – zelena kravata, sat, odelo, sve. Mora da je iz Erport Sitija, misli Kari, dok vrata se zatvaraju, a razglas obaveštava: „Sledeća stanica: Tošin Bunar. Molimo, overite svoju kartu. Next station: Toscxha’s Well. Please, overdose your ticket.“
 
III
            Kari overava i istog trena se dešava nešto strašno. Voz naglo staje, a odelo japijevca se pretvara u nekakvu sektašku odoru iz koje on vadi drveni štapić kojim kreće da isisava život iz Karija. I taman kada je Karinjo pomislio da je sve gotovo, što i nije tako loše, pošto ćivot proveden kod Daretovih i nije bio baš i neki, pred njim se pojavljuju nekakve osope. To su bili: debeljuškasi azijat sa fensi frizurom, veverica sa nožem u zubima i, o gospode, kakve predivnoće – dama u roze kostimu, sa šeširićem u tonu.
            Izgleda da su došli da spasu Karija! Dama maše svojim štapićem, izgovara #punokošta i oko Karija se stvara dijamancki štit; azijat iz svojeg (xe xe) ispaljuje raketice na japi-čarobnjaka, a veverica nožem kolje metro kartu. Karta krvari, zli čarobnjak isparava i voz oko njih nestaje. Svi se sada nalaze na površini, usred neke divljine kod Tošinog Bunara. Kari se polako vraća u život, primećuje ove ljude oko sebe, i pre nego što je stigao i da pita šta se kog đavola garavog sad upravo zbilo, iz tame se pojavljuje starac sa dugom sedom bradom i predstavlja se kao Dambldor. Kaže Kariju „You are a wizr, Kari“, i kako će mu sve objasniti, šta se ovo desilo i ko su svi oni. Ali pošto je to malo komplikovanija priča u kojoj ima dosta magyjsky metafyzyky, bilo bi bolje da Kari prvo ode sa njima na Hogvorc, da se upozna sa svojim novim društvom tamo i da se malo oporavi od svega.

 

Kraj prvog dela.

Podelite
  • 343
    Shares