Kari Poter i 50 nijansi roze

Kari Poter i 50 nijansi roze

 

nijansa #1: crnoroze Vašar u Guči nije smeo da se završi tako. Smrću. Dambldorovom. Sada dok Dambdyja sahranjuju i sveće mu pale leteće, svi nariču i film vraćaju, vraćaju i puštaju, puštaju i vraćaju, pa ponovo puštaju.

 

nijansa #2: gucciroze Puštaju sećanje na kobni taj dan pod šatrom na vašaru u Guči. Koji se završio smrću. Dambldorovom. Horor film, a scene naleću u fleševima: Vendi posađena Kimiju na ramena, peva. Gosti, pijani ko čep, čašćavaju; apoenima; dviljadarka na čelu, još toliko u ruci, i još četirput u njedrima tako. Kez Kimijev odavde do Pjongjanga. Naky obrće očima jer stolice su obložene roza satenom, a ne svilom; žulja ju jeftin saten. Bandby i Čika Zoki kolo pletu. Dambdy pijan ko čep, čašćava; poenima; dviljade za Haflpaf, još toliko za Revenklo, i još četriput za Karija i Grifindor tako. A Kari se bratimi sa Drljačom Borom.

 

nijansa #3: černoroze I tako dok svi ljube se ljube kao da su od rođene rodbine ona najrođenija u vihoru veselja, Kimi iz Vendiinog vagina izvlači prokrijumčareni smrtožderski štapić i izgovara #adavanucleava. Iz štapića se ispaljuje mini-nuklearka, pravo na Dambdyja. Koja ga eksplozijom i zračenjem ubija. Na mesto. „A za Sliterin ništa od poena, a, e? Ništa, e?“, skiči Kimi, „e ako ti je; ako ti je. Neka živi Lord Voldy!“, proskiči i nestade u oblaku zelenog radioaktivnog dima.

 

nijansa #4: vendeta-roze I dok svi na sarani Dambdyjevoj plaču i nariču, Naky se zariče: „Ja sam Kimija na vezu dovela da predaje u Hogvorc, ja ću ga i uhvatiti. Odrobijaću ga za ovo nedelo. Videćemo se mi na sudu. Mom sudu. Ja ću mu biti i sudija i kadija; i porota i urota; i tužilac i branilac; najebo je.“

 

nijansa #5: vlaškoroza I odoše svi kod Vevvyke Danyke da gata da pronikne da kaže u koju se jazbinu smradnu skrila guja ta prevrtljiva sramna.

 

nijansa #6: kraljevsko roze I izusti tada Dančy: „Ko Sava što k’Dunavu stremi, Šipka Klajnu, Sima Desku a Lesi ka kući, tako isto, i nažalost, guja se uz guju plete, hlopov hlopova uvek oseti, i sa njim se uortači. Gde je Kimi, pitate me? Princ Kari staramajku napusti, supruga ga Megan na to nagovori: divnoj ženi srce slomiše! Kad su za Kanadu posle prebegli, i u leglu su se svome svili, ko jataci Kimi-kuju udomiše, od gnjeva Nakitinog da ga srkiju.

 

nijansa #7: javorovoroze Kada su Kari, Kermi, Naky i Dančy otišli za Kanadu (Nakyynym privatnim avionom ili helikopterom, to sad nije ni važno), ustremili su se pravo na royal brlog da apse Kimija. Razvaljuju vrata i objavljuju:
„Zdravoooooooooo svimaaaaaaaaaa! i štaaaaaaaaaa imaaaaaaa? Mi-li-mo-ji, je-ste-l zdraviiiiiiiiiiiiiiiiiiii? Reci te nam: među vamaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa ko su laaaaaažniiii a ko praaaaaaaaaviiiiiiiiiiiiii?“
„Hehe, eee, evo, heh, evo“, kreće svoju zamucačinu Princ Kari, “ženče i ja, heh, tu kod kuće, sami, eh, tek se doselili, heh, hladno je, nema mnogo ljudi, znate kako, heheh, sami mi, treba tek da, heh, primamo, upoznajemo, znate, heh.“
„A pacova, jel’ ima po Kanadi, m?“, pita Wizr Kari, primetivši neobičnu nabreklinu u zavesi. Polako korača ka toj nabreklini, i dalje radoznao: „Onako, krupnih, mastnih, mesnatih, dva kila komad, ko zec, što vole tako malo i frizuricu da udese, m? Takvih pacova, m? Jel’ ih ima, a?“
„Eeee heh he he he…“
„Eee Prinče Kari, imeljače moj, šta vam bre bi da ostavite staraženamajkokraljicu samu tamo u 273602374 kvadrata, da presvisne žena od tuge, a vi došli ovde, ovde… Znaš li ti, imeljače, da su Kanađani bre sirovog lososa prstima jeli, dok je Majka-Kraljica, u svojoj mladosti, viljuškom dimljenog BOC“, i bocnu Kari nabreklinu zavese u škembe, iz nje ispade Kimi i krenu da skiči i trči okolo.
„Kumo, da mi to apsimo?“, obrati se Kari Kermi, ali avaj, Kimi ponovo pobeže u oblaku zelenog radioaktivnog dima uz „Živeo lord Voldy!“

 

nijanse #8 – 20: (razne roze) Jurili su Kimija, jurili su redom svi. Jurili su, al’ uzalud, nisu ga uhvatili. Svaki put bi im izmakao, i sve u istom stilu: zeleni radioaktivni dim i oproštajne reči: „Živeo lord Voldy!“. A krio se krio, svuda, i kroz prostor i kroz vreme: Na Gazimestanu, u Dvoru, Farmi; u ćupu deda Trpka; međ’ plesačicama City Cluba; u srušenoj F117ici i u Lazi na F20ici…
I posle svega i dalje jure njega.

 

nijansa #21: frigoroze Od besomučnog ganjanja nije bilo vajde. Morali su da smisle plan. Ingeniozna Kermi predloži da se posluže nečim nedozvoljenim, jer drugog rešenja nema. Treba baciti #imperio na Kimijevog ministra za pizdanluk i bežanje koji će, pod kontrolom, Kimiju savetovati da se sakrije u zamrzivaču Ristane i Aranđela. Dotični zamrzivač je, kako znamo, pokvaren. Kada Aranđel bude prišao da ga popravi, Kimi će već biti skriven unutra i desiće se, kako znamo, strujni udar koji će Aranđela baciti udalj, a Kimija elektrifikovati. Rečeno/učinjeno.

 

nijansa #22: rešroze Buka, varničenje i Ristanino zapomaganje bili su znak da ekipa iz Hogvorca provali u rezidenciju Golubovića i pohapse ono što je ostalo od Kimyja u zamrzivaču. „Koji ste sad pa vi?“, upita Ristana, podešavajući naočare, ali Kari, Naky & co. samo produžiše do zamrzivača, preskačući Aranđela pride, koji se batrgao po podu od elektrošokova.
Pored oprženih svinjskih butova i pilećih poprsja, u zamrzivaču nađoše zanesvešćeno poluživo nagareno truplo, avaj, premršavo da bi to bio Kimy. Sve glasniji piskutavi kikot iz drugog kraja sobe krenu da im para uši. Dolazio je iz ormara naslonjenog na Ostojićeva vrata.

 

nijansa #23: šajningroza Sekiricom razvalivši vrata ormana, Kimi iskoči iz nj: „Phihihihihihihiiii, konačno neko da reši mog ministričića mirisa njegove otužne kolonjske vode. Sada baš čovek miriše, onako, domaćinski da kažem, phihihihihihihiiii.“
„A koj si sad pa ti? Aranđele, Aranđeleeee!“, uskriknu Ristana.
„Naivni psići pokojnog Dambdyja, vi mislili da ću pasti na vašu prljavu igru? Pa kada bih ja poslušao svaki savet koji mi se da, nikada ne bih završio tu gde jesam. Evo vam ga sad
moj ministar, ovako prostrujen i raspao, dobar će vam biti da vam čisti Karijevu privatnu klonju u Hogvorcu.“

 

nijansa #24: krvavoroze „A pošto ste hteli tako da me izigrate“, nastavi Kimy, „saćete da vidite.“ Onda se sikiricom raseče po faci, pa iskoristi krv da baci moćnu mađiju koja ga učini da prekomerno naraste, do visine kakve osmospratnice. Tako ogroman i žedan štete otpoče, sa svojim sikirčetom, svoj destruktivni pir po Karaburmi. Tako ostade upamćen kao Kimmy: The Scourge of Cockring.

 

nijansa #25: poweroza Nema te sile, nema doze, mađije koje bi Kimija sa stihijskog vršljanja po Karaburmi skinule. Bio je, jednostavno, preogroman, a zluradi skičavi smeh obeshrabrio je svaki pokušaj otpora.
Zordovi. Zordovi su bili jedino rešenje.
U jednoj od svojih prostranih vila, Naky je držala zordove svih roza rendžera. Pardon, rendžerki. Kimberli, Kejsi, Keri Bredšo, Paris Hilton i ostale roza rendžerkinjakinje, razasute svuda po svetu, odavno su ostavile svoje rendžerske karijere iza sebe. Podsetiti ih na svoju slavnu prošlost, okupiti ih, ponovo aktivirati njihove zordove i usmeriti ih na Kimija – značilo bi njegov kraj. I Karaburma bi se ponovo vratila svom mirnom životu.

 

nijansa #26: 1stworldroza Međutim, mnogima od njih se, jednostavno rečeno, jebalo za Karaburmu. Šta Kimberli u njenom osunčanom Ejndžl Gruvu briga za Karaburmu dok sluša školjke i hvata talase? Ili, šta se Keri Bredšo, okruženu luksuzom i vrevom Pete Avenije tiče neka tamo Karaburma? Za Paris ni da ne pričamo. Bilo je nemoguće okupiti ih.
Trebalo je pronaći Glavnu Roza Rendžerku koja bi ih materinski ukorila i podsetila na njihovu herojsku dužnost. No njen identitet ostao je do dana današnjeg nepoznanica. Sve što su uspeli da iskopaju iz proročanske vizije Vevvy Danny je šifra: JKSR2. Da nije možda kakva rendžerka – robotkinja u pitanju?

 

nijansa #27: FF19DE JKSR2, JKSR2, JKSR2… ni jedan pokušaj dešifrovanja nije ih ni za makac približio otkrivanju pravog identiteta Glavne Roza Rendžerke. Srećom, Kari je uspeo da zaboravi Kermijonin rođendan. Kermi se durila ceo dan. „Šta je?“ „Ništa.“ „Šta je?“ „Ništa.“ „Pa šta je?“ „NIŠTA!“ „A daj, izvini, nisam namerno zaboravio da ti čestitam rođendan. Samo sam permutovao datum i mesec.“ „Samo si permutovao datum i mesec? Kako si mogao da permutuješ datum i mesec za devetnaesti septembar, leba ti?! Šta, mislio si da slavim rođendan 09.19? Reci mi kako se zove taj devetnaesti mesec, a? Kako? Karicembar, Kariktombar? Možda je pokojni Dambdy rešio da svom samoživom mezimčetu, njegovom napaćenom anhelu Kariju, podari čitav jedan mesec, a da ja to nisam ispratila, m?! „ee….“ „Jedan rođendan! JEDAN! Slavim samo jedan rođendan, jedan jedini, ne dva, ne tri, ne N, ne K, jedan jedini, a ti ni to ne možeš da upamtiš, ti kalašturo jedna egocentrična!“ „eeee….“ „Kari! KARI! KARI! Pa to je to! Glavna Roze Rendžerka! Dva rođendana! JKSR2! „eeeeeeee….“ „JKSR2! Zar ne shvataš?! Jedina Koja Slavi Rođendana Dva! Zorica Brunclik! Pa ko drugi može biti Glavna Roza Rendžerka!? Oh, Kari…“

 

nijanse #28 – 31: (razne roze) Od Zorice ukorene rendžerke su se instantno teleportovale za Karaburmu. It was morphing time.
Pterodaktil! Pjerodaktil! Mastadont! Kaladont! Roza Dildosaurus! Lanemojeovihdanazord! Ververicaborg! Lindadron! Amburator! Karburator! Psadroid!, nizali su se morfing usklici rendžerki. Pošto su sastavile prefabulozni all-roza zord, lako su potukle Kimija i dovele ga, sada u normalnoj veličini, pred Naky na kolenima.

 

nijansa #32: roza, ali ne sirotiljska roza, nego roza da prži oči ko mekike Ma koliko obilato, nije imalo mnogo smisla posrati mu se u život. Jer, šta menja opoganiti dušu koja je već septička jama? Da li, na kraju, je jedina ispravna kazna i ona –
najstrašnija? Razmišljala je tako Naky, dok joj tok misli ne prekinu Kimijev jecajući monolog.
„Naki, ti roza princezo, roza kraljice, roza carice, roza gospodarice, roza vojvotkinjo i nadvojvotkinjo! Roza čarobnice i roza dominatorice. Saslušaj me, molim te molim te molim te molim te. Saslušaj me šta imam da kažem, pa mi onda sudi, tako ti svega rozeg. Slušaj, nisam ja ubio Dambdija. U stvari, jesam, svi ste vi to videli, ali mi smo se tako dogovorili. Damby, Vendy i ja. Da ga ubijem na vašaru. Jer, vidi, Dambdy je umirao od neizlečive bolesti (od koje umiru svi likovi u španskim serijama) i rekao mi je da ga ubijem na vašaru, da bi me lord Voldy ponovo primio u svoje redove, čpijun da budem, i otkrijem gde se poslednji korkruks nalazi. I sve to, i posle – ovo moje bežanje od vas, i terorisanje Karaburme, sve je to bila gluma, da me Voldy ne bi provalio.
Molim te, Naky, da mi veruješ, evo ne znam u šta da ti se zakunem, evo, ne znam šta da uradim da bi mi poverovala. Ako treba ofarbaću se u roze. Ma, ako treba, narediću da se svi u S. Koreji ofarbaju u roze. I roze da svi da nose! Muškarci: roze sat na ruci, roze košulja, cipele, odelo. Žene: roze kimono kao ona voditeljka što je objavila da mi čale umro; karmin roza, senka roza, rumenilo roza. Nema plavo za dečake, roza za devojčice: roza i za dečake i za devojčice! I ako treba sve ću svoje podanike da nateram da plaču i da te mole da me saslušaš i poveruješ mi. Ali pre toga ima da naložim da se u vodovod ubace tone i tone roze boje za kolače, da bi svi plakali roze, pišali roze! Testovi i kontrolni ima roza hemijskom da se ispravljaju, a ne crvenom. Ma banovaću crvenu svuda i zameniti je rozom! Roza petokraka ima da stoji na zastavi, roze komunizam!
Ako hoćeš, samo zavrti globus i gde se tvoj roza noktić zaustavi, tu ću da bacim nuklearku, tu! I ima najbolje naučnike da unajmim da nuklearna pečurka u obliku srca bude. Roze srca, jer ima i u nuklearke da natrpam tone i tone roza boje za kolače. Roza bre uranijum ima bre za tebe da sintetišem, samo da mi poveruješ.
A kad pobedimo Voldija, gigatone teratone roze boje za kolače ćemo lansirati k suncu. Pod roza nebom ćemo sreću naći. I kao u kakvoj vejporvejv fantaziji roza oceanske dubine mir će nam dati. Od svitanja do sumraka biće roza roza roza roza roza…

 

nijansa #33: grayroza „Dobro, verujem ti“, odgovori Naky, „ali da Voldy ne bi otkrio da si ga prevario, moramo da napravimo da te mučimo, ali onako kobajagi, da bi nam odao lokaciju poslednjeg korkruksa. Imam ja jednu sobu specijalno opremljenu za to u svojoj vili, The Pink Room je zovem. Ništa ne brini, neće da te boli. Tj, ima malo da te boli. Tj, malo više, ali mora
malo zbog uverljivosti, jbg. Reći ću Čika Zokiju da donese kacu masti iz Male Moštanice, pošto nema više vazelina, trebaće ti da preguraš ovo.“

 

nijanse #34 – 37: (razne roze) Detalje kako je proteklo ispitivanje u The Pink Sobi, ostavljamo mašti čitalaca. Neke od tehnika uključivale su štapić-insertion, snake-bondaž, pijavice-na-bradavice, da spomenemo nekoliko. Da li se Kimy više namučio ili uživao u toku ispitivanja, i to ostavljamo čitaocima da sami razluče. Ali sve je bilo toliko uverljivo da je Kimy, šatro pod prinudom, odao šta je i gde je poslednji korkruks: silikon u ustima Miljane Kulić.

 

nijanse #38 – 44: (razne roze) Uništenje poslednjeg korkruksa je mnogo ražestilo Voldyja, pa je rešio da pokrene finalni veliki napad na Hogvorc i da ih sve pobije. Kako je Voldy tu istu bitku izgubio, svi znamo. Najzaslužniji za Voldyjev poraz bili su Naky i ekipa. Naky je uspela da stvori ogromni dijamancki štit nad Hogvorcom, a Vevy Danny je prizivala omaje, bacala vlaške mađije i svadbarske synthove, sa kojima Voldemorova zločinačka aristokracija nije umela da izađe na kraj. Čak su i Bandby i Čika Zoki došli iz Male Moštanice. Bandby je laserima iz očiju moždio smrtoždere, a ČZ bi mu punio bateriju svaki put kad bi ona bila na izdisaju. I Kimy je pozvao svoje najbolje đenerale iz S. Koreje da pomognu, i time neopozivo svima pokazao da je u suštini veoma ok kao osoba.

 

nijanse #45 – 48: (razne roze) Ipak je Kari taj koji je Voldyju zadao završni udarac. Svi su hteli da ga pošalju u Paraliju dok borba ne prođe, da se slučajno ne ogrebe, ali on je toliko želeo da osveti svoje roditelje, pa je nasrnuo na Voldyja i uspeo da ga pobedi. Kako tvrde očevici, to mu je pošlo za rukom jer su ga štitili majčinska ljubav i nasleđeni ćaletov antimagijski pancir od sto hiljada ewry.

 

nijansa #49: feštaroza I ponovo svi ljube se ljube kao da su rodbina: veliku pobedu nad zlom slave. U veselju im se pridružuje feniks koji u kljunu Dabdyjev testament nosi. Tu stoji: „Ako Voldemor umre, onda da se Kariju, Kermi, Naky i ekipi da ceo Hogvorc, a svi ostali nek se snalaze.“ Tako i bi. Svi su se iselili iz Hogvorca svojim kućama i krenuli da prate nastavu na RTS, dok su se naši heroji baškarili po dvoru.

 

nijansa #50: la ultima rosa I tako završavamo priču o Kariju Poteru, nekadašnjoj sirotilji koja, poput Kasandre i Ljovisne, uspeva da pobedi sva zla i dođe do velikog bogatstva, jer se potrefilo da iza te sirotilje i golje stoji ili neki bogat ćale, ili pronicljiva gatara, ili nekadašnji najmoćniji živi čarobljak.

 

K R A J

 

Podelite